rezervisanja za jubilarne nagrade
Obračun rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima u skladu s aktuarskim pretpostavkama koje su propisane u MRS 19.
Aktuarski obračun rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima
Izrađujem obračun rezervisanja za buduće isplate po osnovu jubilarnih nagrada, ukoliko ste ih propisali vašim internim aktima. Kao i kod obračuna rezervisanja za otpremnine, koristim metodu sve zakonske pretpostavke, odredbe propisane u Međunarodnom računovodstvenom standardu 19 i interne odredbe po pitanju uslova i iznosa jubilarnih nagrada prema vašim pravilnicima o radu.
Jubilarne nagrade
Obračun rezervisanja za jubilarne nagrade se radi za svakog radnika pojedinačno.
Kako rezervisati buduće isplate za jubilarne nagrade Zakonom o radu je propisano da se radniku može isplatiti jubilarna nagrada za ostvareni staž kod poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Pošto nisu sva pravna lica potpisnici kolektivnih ugovora, isplata jubilarnih nagrada se ne smatra obavezom poslodavca pa u praksi pravna lica rjeđe traže uslugu izrade obračuna rezervisanja za buduće isplate jubilarnih nagrada.
Uglavnom se u bilansima evidentiraju rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju, a rjeđe i rezervisanja za jubilarne nagrade.
Naravno, pravna lica (javna preduzeća ili privatna privredna društva) koja su potpisnici kolektivnih ugovora ili koja prema internim pravilnicima isplaćuju jubilarne nagrade rezervišu buduće obaveze u bilansu.
Pošto se isplata jubilarnih nagrada odnosni na period od 10, 20, 30 ili 40 godina rada, metodom diskontovanja (primjena diskontne kamatne stope) se projekovani budući iznos plaćanja jubilarnih nagrada svodi na sadašnju vrijednost. Kao i kod rezervisanja otpremnina, u aktuarskom obračunu se koriste različiti finansijski i aktuarski parametri.
Za pravilan obračun rezervacije koriste se tablice smrtnosti u cilju izračunavanja vjerovatnoće doživljenja godina za isplatu jubilarne nagrade. Vjerovatnoću doživljenja godina isplate jubilarne nagrade moguće je odrediti posebno za muške i ženske radnike prema tablicama smrtnosti.
Fluktuacija zaposlenih se prati tokom nekoliko godina u preduzeću, te je kao i kod otpremnina potrebno pribaviti podatke o novim zaposlenim radnicima, radnicima koji su napustili preduzeće i radnicima koji odlaze u penziju. Svi ovi podaci se koriste u svrhu izračunavanja stope fluktuacije.
Za svakog radnika je potrebno pribaviti podatke o internom i eksternom radnom stažu, odnosno napraviti preglede po svakom radniku koliko ima godina rada u preduzeću za koje se obračunavaju rezervacije, a koliko ima ukupnog radnog staža.
Za svakog radnika je potrebno napraviti pregled podataka o godinama starosti s presjekom na dan izračunavanja rezervisanja. Obično je datum presjeka 31.12. mada se obračun može uraditi i na druge datume pa tako firme koje imaju veliki broj zaposlenih obračun rezervisanja za otpremnine rade i na 30.06. kao datum presjeka.
Iznos jubilarne nagrade koja će biti isplaćena radniku zavisi od zakonskih odredbi i internih pravilnika o radu ili kolektivnih ugovora (opšti, granski, posebni). Jubilarna nagrada koja se isplaćuje radniku je obično određena kolektivnim ugovorima i odnosi se na isplate za 20 i 30 godina rada u pravnom licu. Iznos jubilarne nagrade može biti i drugačije određen zavisno od vrste kolektivnog ugovora ili ako je poslodavac to propisao internim aktima.
Kako rezervisati buduće isplate za jubilarne nagrade Zakonom o radu je propisano da se radniku može isplatiti jubilarna nagrada za ostvareni staž kod poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Pošto nisu sva pravna lica potpisnici kolektivnih ugovora, isplata jubilarnih nagrada se ne smatra obavezom poslodavca pa u praksi pravna lica rjeđe traže uslugu izrade obračuna rezervisanja za buduće isplate jubilarnih nagrada.
Uglavnom se u bilansima evidentiraju rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju, a rjeđe i rezervisanja za jubilarne nagrade.
Naravno, pravna lica (javna preduzeća ili privatna privredna društva) koja su potpisnici kolektivnih ugovora ili koja prema internim pravilnicima isplaćuju jubilarne nagrade rezervišu buduće obaveze u bilansu.
Pošto se isplata jubilarnih nagrada odnosni na period od 10, 20, 30 ili 40 godina rada, metodom diskontovanja (primjena diskontne kamatne stope) se projekovani budući iznos plaćanja jubilarnih nagrada svodi na sadašnju vrijednost. Kao i kod rezervisanja otpremnina, u aktuarskom obračunu se koriste različiti finansijski i aktuarski parametri.
Za pravilan obračun rezervacije koriste se tablice smrtnosti u cilju izračunavanja vjerovatnoće doživljenja godina za isplatu jubilarne nagrade. Vjerovatnoću doživljenja godina isplate jubilarne nagrade moguće je odrediti posebno za muške i ženske radnike prema tablicama smrtnosti.
Fluktuacija zaposlenih se prati tokom nekoliko godina u preduzeću, te je kao i kod otpremnina potrebno pribaviti podatke o novim zaposlenim radnicima, radnicima koji su napustili preduzeće i radnicima koji odlaze u penziju. Svi ovi podaci se koriste u svrhu izračunavanja stope fluktuacije.
Za svakog radnika je potrebno pribaviti podatke o internom i eksternom radnom stažu, odnosno napraviti preglede po svakom radniku koliko ima godina rada u preduzeću za koje se obračunavaju rezervacije, a koliko ima ukupnog radnog staža.
Za svakog radnika je potrebno napraviti pregled podataka o godinama starosti s presjekom na dan izračunavanja rezervisanja. Obično je datum presjeka 31.12. mada se obračun može uraditi i na druge datume pa tako firme koje imaju veliki broj zaposlenih obračun rezervisanja za otpremnine rade i na 30.06. kao datum presjeka.
Iznos jubilarne nagrade koja će biti isplaćena radniku zavisi od zakonskih odredbi i internih pravilnika o radu ili kolektivnih ugovora (opšti, granski, posebni). Jubilarna nagrada koja se isplaćuje radniku je obično određena kolektivnim ugovorima i odnosi se na isplate za 20 i 30 godina rada u pravnom licu. Iznos jubilarne nagrade može biti i drugačije određen zavisno od vrste kolektivnog ugovora ili ako je poslodavac to propisao internim aktima.